1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?
2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:
3 "Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"
4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.
5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:
6 "TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."
7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.
8 Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.
9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."
10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.
11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,
12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!